Recent Posts
- Šta tebe pokreće na promenu
24/09/2024 - Komunikacija sa teškim ljudima
15/05/2024 - Šta nam sve govori odsustvo zdravlja?
19/04/2024
Close
Idealan životni scenario – živimo idiličnu porodičnu dinamiku, družimo se sa prijateljima svakoga dana i radimo posao koji volimo u okruženju koje je inspirativno, pozitivno sa podsticajnim kolektivom. Međutim, često se dešava da svedočimo raznim izazovima na svim životnim poljima. Ponekad se ne razumemo baš najbolje sa članovima svoje porodice, posvađamo se sa drugaricom ili koleginicom ili pak naša firma i nije baš prijatno mesto za rad. Kada nema timske komunikacije ili smo na dnevnom nivou u kontaktu sa “toksičnim” ljudima, zaista može biti teško ostati smiren i pozitivan.
“Teške” ljude nije teško prepoznati, zar ne? Rigidni, oštri prilikom izlaganja svojih stavova, neljubazni, (pasivno) agresivni mogu nas ometati i uticati ne samo na našu produktivnost, već i na opšte raspoloženje.
Ipak, dobro je znati da se komunikacija uči – pa čak i kada to znači da treba da razgovarate sa zahtevnim i teškim ljudima. Kada ovladate veštinama asertivne komunikacije, zapravo, možete sa svima komunicirati sa lakoćom!
Svima nam se dogodilo da doživimo nesporazum, bilo da je to na poslu ili u razgovoru sa prijateljima. Nekada su ove nesuglasice i neslaganja samo posledica lošeg dana, i kao takve sporadične i zanemarljive. No, jasno je da postoje ljudi sa kojima su konflikti gotovo neizbežni. Da li u svom okruženju imate osobe za koje biste rekli da je “normalan razgovor nemoguća misija”?
Možda je to prijateljica koja stalno jadikuje nad svojom sudbinom i ništa ne preduzima da je promeni? Dobro je saslušati prijatelja, ali ako ste uvek vi u ulozi slušaoca, a nikad nemate priliku da nešto ispričate o sebi, onda je to znak da nema ravnoteže ni prave razmene u tom odnosu. Slično se može reći i za one osobe koje stalno kritikuju, imaju loše mišljenje o svemu i svima, a sami baš i ne preuzimaju mnogo odgovornosti u poslu i životu. U “teške ljude” možemo ubrajati “energetske vampire”, osobe koje stalno viču, nisu solidarne, niti deo tima (u poslovnom svetu).
“Teška komunikacija” nas sve očekuje sa sa ljudima koji neprestano “svaljujuju krivicu” na druge ljude za sopstvene greške i postupke. Bilo da je reč o kolegi iz smene, šefu, prijateljici ili sestri – jasno je, potreban je pametan pristup, širina svesti za razumevanje različitosti, kao i upotreba efikasnih strategija komunikacije kako biste se sporazumeli i u svakoj situaciji i komunikaciji bili zadovoljni.
I dok je sasvim jasno da na druge ljude ne možemo uticati niti ih promeniti, činjenica je da uvek možemo da se pozabavimo sopstvenim komunikacijskim veštinama. Primera radi, na NLP basic edukaciji se uče osnove asertivnog komuniciranja. Moguće je steći znanja, veštine i korisne alate koji pomažu da u razgovoru budete samouvereni, sigurni, fleksibilni i samim tim da lako “izađete na kraj” čak i sa teškim ljudima.
Kada tražimo način da odreagujemo u nekoj situaciji koja nam baš i ne odgovara ili pak razmišljamo o nekoj svađi – vrlo lako se može dogoditi da događaj interpretiramo preterano.
Dakle, prvi je korak da se dobro razmisli o tome da li nas određena osoba baš u svakoj prilici izbaci iz takta, jesu li ti problemi u komunikaciji kratkoročni ili dugoročni?
Sukob može vrlo lako da se izbegne kada shvatimo da neki ljudi provociraju baš s tom namerom da izazovu našu brzu i nepromišljenu reakciju. Prema tome, pokušajte da zastanete na trenutak i razmislite o tome šta vam je rečeno umesto da odreagujte brzo. Da li vam je neko rekao nešto što su činjenice ili vas je okarakterisao vodeći se sopstvenim interpretacijama?
Jasno postavljene i iskomunicirane granice da nećete učestvovati u komunikaciji koja nije konstruktivna, kao i miran i staložen odgovor na istu, rezultiraće time da vi odlučujete o tome u kom pravcu će ići dalji tok komunikacije.
“Mapa nije teritorija” kaže jedan od najpoznatijih NLP aksioma. Zaista, mi ne možemo znati na koji način drugi ljudi percipiraju svet i kako doživljavaju određene situacije. Takođe, nije nam uvek najjasnije kroz kakve poteškoće i izazove prolaze, pa reaguju onako kako reaguju. Nekada je razlog za neprijatno obraćanje i otežanu, pa čak i neprijatnu komunikaciju to što osoba prolazi kroz turbulentan period u životu. Razvod braka, gubitak bliske osobe, depresija, bolest ili nešto treće mogu biti uzrok lošeg ponašanja.
Istina je, nećemo opravdati tuđe loše ponašanje, no ipak možemo razumeti, a ne osuđivati i tako prevazići sukob. Pokušajte da sagledate situaciju iz perspektive sagovornika i da osetite i razumete zašto se ponašaju na određen način. Empatija i sagledavanje situacije iz perspektive sagovornika ne znači da treba da se složimo ili opravdavamo način na koji ljudi rešavaju svoje probleme, ali nam pomaže da shvatimo zašto tako postupaju.
Sasvim je razumljivo da ćemo usled česte izloženosti grubom i neprijatnom ponašanju od strane pojedinih ljudi poverovati da to ima neke veze sa nama lično. Ukoliko je to, na primer, kolega na poslu koji nas svakodnevno pecka ili ne propušta priliku da nas kritikuje pred šefom i kolegama, lako je da pomislimo kako zaista u nečemu grešimo ili da pak postoji nešto u nama samima što ga nervira.
Važno je da zapamtimo da su ponašanja drugih ljudi proizvod njihovih misli i uverenja, a ne nužno izazvana nekom našom greškom. Verujte sebi. Niko nama ništa ne radi, ukoliko mu mi to ne dozvolimo. Razgovarajte mirno, kontrolisano i jasno.
Definišite kakve odnose i komunikaciju želite da imate sa drugim ljudima i budite uzor na koji način treba da se komunicira.
Ukoliko ste stalno izloženi stresu i destruktivnoj komunikaciji to može imati posledice po fizičko i psihičko zdravlje. Problemi sa spavanjem, nemir anksioznost, umor, glavobolje, razdražljivost i bes samo su neki od “rezultata” lošeg suočavanja sa stresnim situacijama. Susret sa bilo kojom osobom koja čini da se osećate neprijatno a razgovor mučan, traži emocionalnu, energetsku i fizičku distancu.
Pored postavljenih i iskomuniciranih granica i jasne definicije odnosa koje želite da imate sa drugim ljudima, postoji mnogo metoda i antistres tehnika koje mogu biti korisne.
Neke od najefikasnijih su meditacija, šetnja, vežbe disanja, joga ili ako ste skloni umetnosti – kreativan rad. Dajte sebi oduška u razgovoru s nekim kome verujete. Slušajte muziku ili pak izaberite da provedete neko vreme bez interneta – samo da budete prisutni. Mindfulness vežbe su takođe veoma korisne kada želite da se opustite i osetite moć sadašnjeg trenutka.
Na kraju, kada je u pitanju komuniciranje sa teškim ljudima, najbitnije je da imate na umu: ne možemo kontrolisati druge ljude i njihove postupke, samo naše reakcije na njih. Pokušajte da ne shvatate lično negativne komentare koji su vam upućeni. Ukoliko postoji prilika za to, razgovarajte otvoreno sa osobom koja vas uznemirava i recite joj da nećete tolerisati nepoštovanje. Ali pored svega toga, stavite fokus na svoje odgovore, svoja osećanja i postupke i naravno – svoje dobro stanje.
