Kada bol postane životna mudrost

Da li vas je neko nekada toliko povredio da ste nakon toga imali utisak kao da ste se raspali na million delova? I da to raspadanje prati osećaj kao da nakon toga nikada više nećete moći da se sastavite? Mislite da ta bol nikada neće proći i da će intenzitet uvek biti isti.

Koliko god da boli i traje, a ono što mi želimo je samo da prestane, ovo su zapravo trenuci koji nam iz korena menjaju život.

U trenutku najveće patnje i boli, zapravo shvatamo koliko dugooo nismo bili povezani sami sa sobom. Koliko su se sve niti unutar nas rastezale dok konačno nisu popucale i dok se nije sve rasulo na milion delova.

I naravno da smo dobijali signale nepovezanosti sa samim sobom. Bol je uvek tu da nas opomene, samo što je to u početku iz prikrajka. Više onako tinja, tihim šapatom nas opominje i poziva da je priznamo i vidimo. Međutim, u početku je intezitet slabiji, pa je onda često guramo i potiskujemo negde duboko u sebi.

I što je više i dublje potiskujemo, ona se javlja još jače. Samo što sada, nakon toliko dugog potiskivanja, nemamo više gde da je sakrijemo unutar sebe jer smo se raspali na komade.

I tada je jedini način da počnemo da prihvatamo tu bol. Da određeno vreme živimo sa njom i da od nje učimo. Učimo sve ono što smo svih godina do sada odlagali, izbegavali, ignorisali, potiskivali. Učimo za sve buduće situacije.

I vremenom neke stvari, situacije, dešavanja i osobe prestanu da bole. Neke nikada ne prestanu, samo vremenom nađemo način kako da ih drugačije sagledamo, učeći svoje lekcije.

Koliko god da je bolelo ili možda i dalje boli, ti trenuci su zapravo ono što nam potpuno iz korena menja pogled na život. Jer nakon tako velike boli naučimo šta znači raspasti se, šta znači upoznati sebe deo po deo i šta znači deo po deo sebe ponovo sastavljati. Ali sastavljati sve delove sebe. I one koji nam se sviđaju, i one koji nam se ne sviđaju. 

Jer sakupljajući i sastavljajući tako deo po deo sebe, upoznajemo ono što zaista jesmo. I sastavljamo se dajući svakom delu sebe ljubav i sve ono što mu je potrebno.

Tada, u svim tim traženjima, sastavljanjima, spajanjima, nastaje neko novo Ja.

I ta nova veza nas sa samim sobom i našim novim Ja postaje neverovatno jaka. Jer smo tu vezu gradili svom snagom koju smo imali u sebi. I kada se jednom ta povezanost izgradi, ništa vise ne može da utiče na nju, jer iz nje nastaje životna mudrost koju smo stekli kroz sopstveno iskustvo.