Depresija

Bezvoljnost, osećaj konstantne promašenosti, ravnodušnosti, bezidejnosti. Tuga, sa dugim epizodama plakanja, izostanak apetita udruženi sa stalnim osećajem krivice i umorom – ovako bi se u najkraćem mogla opisati depresija.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji više od 264 miliona ljudi svih doba širom sveta pati od depresije. Pitanje je: možemo li uraditi nešto da sprečimo ovu bolest? Kako da poboljšanjem emocionalnog i mentalnog  zdravlja pomognemo sebi i onima oko nas?

Depresija se razlikuje od uobičajenih promena raspoloženja i kratkotrajnih emocionalnih reakcija na stres. Takođe se razlikuje i od tuge koja se javlja kao normalna reakcija na različite događaje i pomaže u prevazilaženju onoga što se dogodilo. Ono što karakteriše depresiju, a što je ključna razlika u odnosu na normalnu tugu su: intenzitet i trajanje, odnosno depresija je konstantna i surova, utiče na kognitivno i emocionalno doživljavanje i tumačenje.

Šta je depresija?

Depresija se može definisati kao poremećaj raspoloženja koji izaziva uporan osećaj tuge i gubitka interesovanja. Utiče na to kako se osećate, razmišljate i ponašate i može dovesti do raznih emocionalnih i fizičkih problema. Možda može otežati obavljanje normalnih svakodnevnih aktivnosti, a ponekad se možete osećati kao da život nije vredan življenja.

Simptomi depresije i njihovo prepoznavanje

Sve osobe sa depresijom ne doživljavaju je na isti način. Simptomi depresije se različito ispoljavaju kod muškaraca, žena, tinejdžera i dece. Depresivna stanja variraju i po težini, učestalosti dešavanja i trajanju.

Najčešći simptomi se odnose na:

• Osećaj stalne tuge;
• Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u aktivnostima u kojima se obično uživa;
• Promene u apetitu – gubitak ili povećanje težine, nevezano za dijetu;
• Problemi sa spavanjem ili previše spavanja;
• Gubitak energije ili osećaj umora;
• Povećanje besmislene fizičke aktivnosti (npr. nemogućnost da se mirno sedi, hodanje, lomljenje prstiju) ili usporeni pokreti i/ili govor (dovoljno izraženi da drugi primećuju takve radnje);
• Osećaj krivice ili bezvrednosti;
• Poteškoće u razmišljanju, koncentraciji ili donošenju odluka;
• Misli o smrti ili samoubistvu;

Koje vrste depresije postoje?

Postoji više tipova depresije, ali su dva glavna tipa:

1. veliki depresivni poremećaj i
2. uporni depresivni poremećaj.

Klinička depresija ili veliki depresivni poremećaj

Dijagnozu velikog depresivnog poremećaja  karakteriše jako prisustvo tuge, beznađa i bezvrednosti koje ne nestaje samo od sebe, a istovremeno imate i druge simptome kao što su problemi sa spavanjem, gubitak interesovanja za aktivnosti ili promena apetita . Ovo je najteži oblik depresije i jedan od najčešćih oblika.

Postoje i specifični oblici velikog depresivnog poremećaja, kao što su:

• Sezonski afektivni poremećaj (sezonska depresija)

Ovo je oblik velikog depresivnog poremećaja koji se obično javlja tokom jeseni i zime i nestaje tokom proleća i leta.

• Prenatalna depresija i postpartalna depresija

Prenatalna depresija je depresija koja se dešava tokom trudnoće. Postporođajna depresija je depresija koja se razvija u roku od četiri nedelje nakon porođaja.

• Atipična depresija

Simptomi ovog stanja, takođe poznatog kao veliki depresivni poremećaj sa atipičnim karakteristikama, neznatno se razlikuju od „tipične“ depresije. Glavna razlika je privremeno poboljšanje raspoloženja kao odgovor na pozitivne događaje (reaktivnost raspoloženja). Ostali ključni simptomi uključuju povećan apetit i osetljivost na odbacivanje.

Perzistentni depresivni poremećaj (uporni depresivni poremećaj)

Perzistentni depresivni poremećaj je blaga ili umerena depresija koja traje najmanje dve godine. Simptomi su manje izraženi nego kod kliničke depresije. Da bi dijagnoza bila postavljena, simptomi moraju trajati najmanje 2 godine. Drugi naziv za ovu vrstu depresije je distimija.

Šta je uzrok depresije?

Kako tačno nastaje depresija nauka do danas nije uspela da objasni.

Smatra se da nekoliko faktora doprinosi razviju ovog poremećaja.

Hemija mozga: Prema najnovijim teorijama smatra se da je pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopamina koji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju.

Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomerno lučenje stresnih hormona, poput kortizola. Izloženost hroničnom stresu menja funkciju mozga, tako da se mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa. O uzrocima depresije još uvek se ne zna dovoljno, ali mnogi stručnjaci navode da kombinacija naslednog faktora i faktora spoljne sredine doprinosi razvitku bolesti.

Porodična istorija: Veći je rizik od razvoja depresije ako postoji porodična istorija depresije, ili nekog drugog poremećaja raspoloženja. Međutim, možete imati depresiju i bez porodične istorije.

Promene hormona: Promene odnosa estrogena i progesterona tokom menstrualnog ciklusa, postporođajnog perioda, menopauze i slično, mogu povećati rizik od depresije.

Medicinska stanja: Određena stanja mogu da izlože većem riziku od pojave depresije, kao što su hronične bolesti, nesanica, hronični bol…

Stresni životni događaji: Teška iskustva, poput smrti voljene osobe, traume, razvoda, izolacije i nedostatka podrške, mogu izazvati depresiju.

Bol: Ljudi koji osećaju emocionalni ili hronični fizički bol tokom dužeg vremenskog perioda, imaju veću verovatnoću da razviju depresiju.

Kako se leči depresija?

Depresija je jedno od stanja mentalnog zdravlja koje se može lečiti. Neke od opcija lečenja su psihoterapija, tretmani komplementarne medicine, kao i određeni medikamenti.

Psihoterapija

Psihoterapija (terapija razgovorom) uključuje razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Vaš terapeut vam pomaže da identifikujete i promenite misli i ponašanja koja vam nisu korisna. Postoji mnogo vrsta psihoterapija koje mogu pomoći. Ponekad je kratka terapija sve što vam treba, a nekad je potrebno da nastavite sa seansama nekoliko meseci (ili godina).

Lekovi

Antidepresivi mogu pomoći u promeni hemije mozga koja uzrokuje depresiju. Postoji nekoliko različitih tipova antidepresiva i može biti potrebno vreme da se utvrdi koji je najbolji za vas. Neki antidepresivi imaju neželjene efekte, koji se vremenom poboljšavaju. Ukoliko ne dođe do željenih promena, porazgovarajte sa svojim lekarom o korekciji terapije.

Komplementarna medicina

Ljudi sa blagom depresijom ili stalnim simptomima mogu poboljšati svoje blagostanje uz terapije kao što su akupunktura, masaža, hipnoza… Sve ove tretmane možete kombinovati sa metodama konvencionalnog lečenja.

Postoje i stvari koje možete učiniti kod kuće kako biste poboljšali simptome depresije:

• Redovno vežbanje;
• Kvalitetan san (ne premalo ili previše);
• Zdrava ishrana;
• Provodite vreme sa ljudima do kojih vam je stalo.

Kako NLP (Neuro Lingvističko Programiranje) može pomoći kada je u pitanju depresija?

Kada se pojave znaci depresije, više se ne radi samo o poboljšanju emocionalnog i mentalnog zdravlja. Potrebno je lečenje. Iako ne postoji jedinstveni magični lek, neki od tretmana koji se uobičajeno preporučuju su, kao što je već navedeno, medikamenti, psihoterapija, promena načina života i ishrane, promena okoline, uključujući i izlazak iz disfunkcionalnih veza ili radnih odnosa.

Ukoliko podignete svest o ovom iscrpljujućem stanju, postignete ravnotežu između posla i privatnog života, stvari se mogu popraviti. NLP vam pomaže u tome da reprogramirate svoj način razmišljanja – da osvestite, a potom i da se oslobodite starih nekorisnih obrazaca razmišljanja i da ih zamenite osnažujućim, podržavajućim.

NLP vam omogućava da otkrijete svoji sistem verovanja. Kada je nastalo ograničavajuće uverenje koje imate? Kada ste prvi put u to poverovali? Ko vam je to rekao? A nakon toga ćete naučiti na koji način da to ograničavajuće uverenje promenite u podržavajuće.

Takođe, uz pomoć NLP-a ćete naučiti na koji način da prihvatite i razumete sve emocije koje osećate, kao i šta je ono što ih uzrokuje. Otkrivanjem osnovnog uzroka, prihvatanjem i razumevanjem, dolazi do poboljšanja emocionalnog zdravlja, preokreta i promene – počinjete da se osećate dobro i možete da nastavite da donosite odluke za budućnost u skladu sa tim kakva ona želite da bude.

Poboljšanje emocionalnog i mentalnog zdravlja sada je važnije nego ikad.u. Neuro lingvističko programiranjea vam pomaže da steknete i očuvate ne samo fizičko zdravlje, već i mentalno, emocionalno i energetsko blagostanje.

Ono što je karakteristično za NLP pristup jeste: proaktivnost, povratiti svoju moć, preuzeti odgovornost za svoj život.

Ukoliko želite da NLP bude podrška vašem mentalnom i emocionalnom zdravlju, kao i življenju kvalitetnog i ispunjenog života, nove grupe NLP Practitioner edukacije počinju 11. i 12 novembra. Više informacija o edukaciji možete saznati na: https://anaprelic.rs/nlp-pactitioner/