Prethodne objave
- Pasivna agresija
27/08/2025 - Kako nas neplaniranje odvodi u STRES i šta možemo da uradimo da to promenimo
10/06/2025 - Šta tebe pokreće na promenu
24/09/2024
Close
Kako sve počinje
„Nije problem, uradiću to sutra.“
„Samo sam zaboravila, izvini.“
„Ma šalim se, nemoj da se ljutiš.“
Moja klijentkinja Ana (ime je izmenjeno) mesecima mi je prepričavala ove rečenice. Na poslu, kod kuće, u odnosu sa partnerom — stalno ih je slušala. Na prvi pogled delovalo je bezazleno, ali ona se sve više osećala kao da luta kroz maglu. Ništa otvoreno, a opet u stomaku je osećala čvor, u grlu knedlu, u grudima neopisivu težinu.
Nije bilo uvreda, nije bilo svađa, a opet, bilo je nečega što ju je iscrpljivalo i pravilo zid između nje i ljudi koje je volela ili sa kojima je radila.
Onda mi je ispričala jednu scenu sa posla. Dogovorili su se u timu da projekat mora biti završen do petka. Koleginica je klimnula glavom, „naravno, biće gotovo“. Ana je pustila da se osloni na tu reč. U petak — ništa. „Pokušala sam, ali stvarno nisam stigla, znaš koliko imam obaveza.“
Naredne nedelje, opet. Ana je počela da preuzima sve zadatke sama, da nadoknađuje, da se nervira. A u isto vreme nije želela da ispadne „ona koja pravi dramu“.
Kod kuće, partner je umeo da se povuče u tišinu, da je danima ignoriše kada bi pokušala da priča o nekoj temi koja mu ne prija. Nije bilo eksplozije besa, ali je tišina bolela možda i više.
Ana je sve češće osećala da je njen život stao u prostor između rečenica koje nikad nisu izgovorene do kraja.
„Znaš šta sam shvatila?“, rekla mi je jednog dana. „Godinama sam pristajala da živim sa polu-rečenicama, sa tihim otporom i prikrivenim zamerkama. A sve vreme sam imala izbor — da ne prihvatim to.“
Upravo to je suština pasivne agresije. Ona te zamori i zbuni, ali i navede da veruješ da nemaš izbora. A zapravo ga imaš.
U trenutku kada je to osvestila, Ana je prvi put jasno rekla: „Ne mogu da preuzmem i tvoj deo posla. Ako ne želiš, reci otvoreno.“ U partnerstvu je naučila da kaže: „Ova tišina me povređuje, želim da pričamo.“
Prvi put nije osećala krivicu. Umesto toga osećala je jasnoću.
Sve što je Ana doživela su samo neki od tipičnih primera pasivne agresije. I dok ovakve ispade možda i možete tolerisati ako se dešavaju retko, poprilično je zahtevno nositi se sa toksičnim kolegama i drugaricama svakog dana. O tome da ste u vezi sa osobom koja vas na ovakav način tretira, da ne govorimo.
Pasivna agresija jednostavno nije dobra za naše mentalno zdravlje, umanjuje nam radni učinak i produktivnost na poslu, ali i osećaj samopoštovanja u odnosima koje gradimo. No, dobro je znati da postoje načini da se izborite sa pasivno-agresivnim navikama i ponašanjem i da rešenja postoje.
No, hajde da razumemo šta je to pasivna agresija.
Pasivna agresija se najjednostavnije može opisati kao ponašanje koje se sastoji od (indirektnog) otpora prema drugima i izbegavanja jasne komunikacije. Bez obzira na učestalost susreta i prirodu odnosa, može biti jako neugodno i neprijatno doživeti ovakvo ponašanje. Umesto da otvoreno saopšti šta joj smeta, osoba na indirektan način izražava svoja negativna osećanja.
U poslovnom, pa i u privatnom okruženju to može uključivati odlaganje obaveza, zaboravljanje važnih datuma, sarkastične komentare ili namerno neispunjavanje obećanja. Na prvi pogled, ovi postupci mogu delovati bezazleno ili slučajno, ali kada se ponavljaju, otkrivaju dublje nezadovoljstvo ili neprijateljstvo.
Premda se kod svake osobe može manifestovati na drugačiji način, činjenica je da postoji pasivno-agresivni obrazac i najbolje što možete uraditi jeste da ga najpre prepoznate. Sa takvim znanjem možete se lakše nositi i odgovoriti na konkretno ponašanje.
Pasivna agresija je suptilan, ali moćan oblik izražavanja negativnih osećanja. Često se manifestuje kroz naizgled bezazlene postupke ili reči. Za razliku od otvorene agresije, koju jasno možete prepoznati kroz otvoreno jasno i direktno izraženo neprijateljstvo, pasivna agresija se krije iza maske ljubaznosti ili ravnodušnosti. Upravo je to ono što je čini teže prepoznatljivom i, razumljivo, izazovnijom za suočavanje.
Neki uobičajeni primeri pasivno-agresivnog ponašanja na poslu su kada koleginica iznese neku ideju, a potom od nje odustaje (ili je sabotira), možda se prihvati projekta koji nema nameru da dovrši. Pasivno agresivne osobe obično odlažu obaveze i to je vid njihovog suptilnog otpora. Umesto da otvoreno odbiju zadatak, oni će ga stalno prolongirati, ostavljati za „sutra“ ili tražiti razne izgovore kako ne bi morali da ga završe na vreme. Ovakvo ponašanje može biti frustrirajuće za one koji zavise od njihove odgovornosti i pouzdanosti, bilo da je reč o poslu ili nekom partnerskom odnosu.
Često se može dogoditi da osoba klimne glavom i potvrdi da će nešto uraditi što je zamolite. Međutim, kasnije će sigurno naći način da zadatak ostane neizvršen, izgovarajući se ili pravdajući da je „pokušala, ali nije uspela“.
„Slučajno“ zaboravljanje važnih obaveza, sastanaka ili dogovora često je nesvesni ili namerni način izražavanja otpora. Osoba može tvrditi da joj je nešto „isparilo iz glave“, ali kada se takvo ponašanje učestalo ponavlja, postaje jasno da je reč o pasivno-agresivnoj strategiji.
Pasivno-agresivne osobe često koriste sarkazam kako bi prikrile svoje pravo nezadovoljstvo. Njihovi komentari mogu zvučati kao šala, ali iza njih se krije kritika, omalovažavanje ili netrpeljivost. Ovakve izjave mogu zbunjivati slušaoca, jer nije siguran da li treba da se uvredi ili da prihvati reči kao nešto bezazleno, jer sarkastične komentare obavezno prati: “Samo se šalim” ili “Nije ništa lično”.
Takođe, možete se suočiti sa jednom nezgodnom pojavom da osoba “čuva” zamerke kako bi ih kasnije iznela u nekom “kritičnom” trenutku.
Vid pasivne agresije jeste i isključivanje iz grupnih aktivnosti, kao što su ručkovi za saradnike/prijatelje ili neobavezno ćaskanje na kafi. Ako vas neko nipodoštava ili vređa kada tražite pomoć ili vas pak ignoriše i koristi “tihi” tretman, može se reći da postupa pasivno agresivno. Isto važi i za stvaranje hladnog, distanciranog odnosa bez objašnjenja. Ovakvo ponašanje može izazvati nesigurnost kod druge strane, jer nije jasno šta je izazvalo takvu reakciju, niti kako bi situacija mogla da se reši.
Koreni pasivne agresije često leže u detinjstvu. Dete koja raste u okruženju gde ne može slobodno da izrazi “negativne” emocije ili je zbog istih kažnjeno, naučiće da potiskuje svoja osećanja da bi ga roditelji i staratelji prihvatili. Dakle, umesto da otvoreno izrazi ljutnju, bes, tugu ili frustraciju, mališan će razviti “suptilnije” načine ispoljavanja nezadovoljstva. Ovaj obrazac ponašanja može se preneti u odraslo doba, posebno ako osoba u međuvremenu nije naučila zdrave načine suočavanja sa negativnim emocijama.
Kada procenite da su ljudi iz vašeg okruženja toksični i da se pasivno agresivno ponašaju, od suštinskog je značaja za vaše mentalno zdravlje i ravnotežu u životu da se tim suočite što efikasnije možete. Suočavanje sa pasivnom agresijom zahteva da razumete osobu i naravno, da vešto komunicirate.
Koje strategije vam mogu pomoći da ovaj cilj postignete?
Postavljanje granica je prvi korak u upravljanju pasivno agresivnim ljudima iz okruženja. Na ovaj način osiguravate da njihovo ponašanje ne utiče na vaše raspoloženje, radni učinak i zdravlje. Pokušajte da se distancirate od osobe kada se upušta u ponašanje poput ogovaranja i uznemiravanja. Ako ne možete da se distancirate zbog blizine ili prirode vašeg odnosa, ukažite mu na to da vam je neprijatno. Ovo može podstaći osobu da prepozna vaše granice i da se povuče.
Ne zaboravite, reagovanje agresijom na agresiju može samo pogoršati situaciju. Umesto toga, trudite se da ostanete smireni i racionalni u komunikaciji.
Važno je da se uverite da pasivna agresija kojoj ste izloženi ne utiče negativno na vaše zdravlje. Toksični saradnici, pasivno agresivna prijateljica ili romantični partner zaista mogu izazvati veliki stres. Stoga, pratite kako se ta osoba oseća i pronađite zdrave mehanizme suočavanja u slučajevima u kojima i sami doživljavate pojačane emocije.
Pitajte osobu direktno o njenim osećanjima i podstaknite je da ih otvoreno izrazi. Ponekad ljudi nisu ni svesni da koriste pasivnu agresiju dok ih neko na to ne upozori.
Može biti od velike pomoći da shvatimo (i prihvatimo) da ne možemo da promenimo druge ljude i njihovo ponašanje. Čak i ako ponudimo neka konstruktivna rešenja, vrlo je verovatno da ih pasivno-agresivni kolega/drugarica/roditelj/sestra neće prihvatiti. Zbog toga se fokusirajte na rešenja za upravljanje interakcijom sa ovim osobama. Primera radi, možete razmotriti da se fizički distancirate i smanjite kontakt.
Kada radite ili se družite sa pasivno agresivnom osobom, važno je prepoznati svoje lične granice za upravljanje takvom situacijom. Ako vam nijedna od gore navedenih taktika upravljanja ne dozvoljava da postignete sigurnost i udobnost, razmislite o tome da iskreno razgovarate sa nekim stručnjakom. U poslovnom kontekstu može pomoći i razgovor sa autoritetima – menadžer, šef ili direktor možda mogu naći adekvatno rešenje. Na kraju krajeva, ako je reč o posebnoj neprijatnosti, možete odlučiti da date ostavku i tražite posao negde drugde kako biste zaštitili svoje zdravlje i profesionalnu stabilnost.
Pasivna agresija može ozbiljno narušiti međuljudske odnose. Osobe koje su meta ovakvog ponašanja često se osećaju zbunjeno, frustrirano i nesigurno. Nedostatak otvorene komunikacije može dovesti do nagomilavanja negativnih emocija. Posledice nisu nimalo prijatne, možete se udaljiti od osobe, izgubiti poverenje i na kraju, prekinuti vezu/odnos.
Ako prepoznajete pasivnu agresiju u sopstvenom ponašanju, važno je da poradite na tome da je prevaziđete. Ključni koraci ka zdravijim odnosima mogu biti razvijanje emocionalne inteligencije i učenje asertivnih komunikacionih veština. Veoma je važno da se suočite sa sopstvenim emocijama.
Ako želite da se dublje povežete sa sobom i istražite uzroke svog ponašanja sve to radimo na NLP Practitioner edukaciji. Ovakva pomoć je siguran put do efikasnijih strategija suočavanja.
Pasivna agresija je kompleksna i često kao neprepoznat oblik ponašanja može da duboko utiče na naše odnose i lično blagostanje. No, ako se potrudite da razumete njene uzroke i na vreme prepoznate znakove, to se može promeniti. Svaka promena će dalje, neosporno, uticati na vaš život u svim oblastima. Rezultat je bolji kvalitet života, ali i zdravije i iskrenije veze sa drugima.
